Уништиће нас све ова вода.
Она није само жедна,
она је и гладна;
гасећи своју жеђ
она једе наше постојање:
Једе историју, једе векове,
једе проливену крв;
Храни се фрескама,
жваће нам Завет,
жваће Писмо и Језик,
граби иконе, разноси молитве
ова вода је крволочна као вук;
А, Ми залеђени са свећама у рукама
и страхом у душама
посматрамо како нам пред очима
отима вид; гаси свеће
и пружа Беле штапове
Усплахирени и немоћни
запиткујемо Небо:
На чему ћемо постојати у овом нестанку?
Зар нису прошле све пустоши и ватре?
Запиткујемо-
са неба пљушти киша
Чује се гласан мук
Коментари
Постави коментар