Жељко Медић Жац: Из циклуса СВИТАК

***
Тражио сам те иза водених завеса
И стења које разбацано лежи
Као да је пало са небеса
Вода је била
Пламен стрмоглављени
У ткиву камена крв наших телеса
Из земних жила
Ископавао сам те живу
Испирао сам тебе у наносима река
Прсти поплављени вадили ми око
И бацали га небу да гледа
И чека
Нико те није тражио толико
А ни дубљег трага
Не остави
Нико




Фото: Златко Пангарић

Коментари