Зоран Недељковић: НОКТУРНО



Фото: Јелена Жаревац
Сакрива се месец, црн ветар урличе,
Невидљиво јато прелеће терасу,
Сенке подивљале, једна ме дотаче,
Кушала ми мисли, био сам у трансу,

Изгубљен у тами слушао сам шапат,
Оживљавала је, засија у мраку
Ко пали анђео, ухвати за лакат,
Одгурну од себе и показа раку

Од звезда на небу , где ће да ме баци
Она канџом оштром, на слеђеној шаци,
Шта ћу, кад ноћ волим, сунчевог светла мук,

Тада рат славуја тишаке ожеже,
На мојим очима, разапињеш мреже
Бескрај који видим, умножава ми ћук.

Коментари