Александар Марић: О ПОСЛУШАЊУ И ИЗБОРУ




Сви се некако приземили
И заоравају поља овоземаљска
                Мирослав Б. Душанић

Мноштво је гласова
Надвикују се људи
Лактају и газе
Стампеда разумних
Сатиру све пред собом

А око нас мало даље
Ћути васиона
У незамисливим размерама
У послушању мирови
На својим путањама
Око звезда верних
Једном центру
Који је у исто време
И први трен и последњи час

А људи се за то време
Укопали
Уземили
И не траже у себи
Семена мира и откривења

Јер гласови слабо допиру
А таласи одаслани
У свепразнину из које
Премудро настаје свепостојање
Путују споро миленијумима
И ко ће дочекати
Њихов одговор

Овде је допуштење
На Земљи, бучној тишини
Али и искушење за нас
Коју ћемо њиву узорати
И засејати је надајући се плоду


Њиву блата или њиву светлости

Коментари